Razrokost / strabizam

Binokularni vid

Svaki objekat koji gledamo, vidimo pojedinačno desnim i levim okom i te slike se prenose u mozak i od njih se formira treća, trodimenziona  slika. Znači, naš mozak ima sposobnost spajanja dve pojedinačne slike što je preduslov za dobar binokularan vid. Stereo vid je treći stepen binokularnosti i predstavlja  stereoskopsko ili trodimenziono gledanje (3D). Binokularni vid se razvija u ranom detinjstvu (između 2-og i 6-og meseca) i paralelan položaj vidnih osa u ovom uzrastu je osnov za njegov razvoj.

Svaki nepravilan položaj oka (razrokost) posle 6-og meseca zahteva pregled strabologa (oftalmolog koji se bavi lečenjem razrokosti i slabovidosti).

Postoji 6 mišića pokretača oka:

  • Unutrašnji pravi mišić
  • Spoljašnji pravi mišić
  • Gornji pravi mišić
  • Donji pravi mišić
  • Gornji kosi mišić
  • Donji kosi mišić.

6m

(slika preuzeta sa AAPOS sajta)

U situaciji kada gledamo isti objekat sa oba oka ovi mišići izvode ukupno po 14 funkcija u istom trenutku. Svaka vrsta disharmonije (motorna ili senzorna ili kombinacija obe) u njihovom funkcionisanju rezultira razrokošću!

Zavisno od položaja oka razlikujemo sledeće tipove razrokosti:

  • Ezotropija- manifestna razrokost kod koje oko skreće ka nosu

  • Ezoforija- latentna (prikrivena) razrokost kod koje oko skreće ka unutra pri prekidu fuzije

  • Egzotropija- manifestna razrokost kod koje oko skreće ka upolje

  • Egzoforija- latentna (prikrivena) razrokost kod koje oko skreće ka upolje pri prekidu fuzije

  • Hipertropija- manifestna razrokost kod koje oko skreće ka gore

  • Hiperforija- latentna (prikrivena) razrokost kod koje oko skreće ka gore pri prekidu fuzije

  • Hipotropija- manifestna razrokost kod koje oko skreće ka dole

  • Hipoforija- latentna (prikrivena) razrokost kod koje oko skreće ka dole pri prekidu fuzije

Razrokost može biti konstantna ili povremena (intermitenta). U odnosu na vreme javljanja može biti urođena (infantilna- na rođenju ili u prvih 6 meseci života) ili stečena (svaka razrokost posle 6 meseca života). U odnosu na veličinu razrokosti u različitim položajima pogleda razlikujemo one kod kojih je veličina razrokosti ista u svim pravcima pogleda (komitantne razrokosti) i one kod kojih se veličina razrokosti menja sa promenom pravca pogleda (inkomitantne razrokosti). Manifestne razrokosti se javljaju u oko 4% celokupne populacije.

Milorad V. Ljutica- strabolog i dečiji oftalmolog

Website by mzlaki icon Studio Mzlaki 2019.