Drugi problemi dečijeg oka

Širenje zenica kod dece (cikloplegija)

Za objektivno i pravilno određivanje dioptrijskog statusa, što je od najveće važnosti za pravilno lečenje dece sa razrokošću, je potrebno ukapavanje određenih kapi koje nazivamo cikloplegici. Više je kapi koje se koriste za ovu namenu ali najčešće se upotrebljavaju ciklopentolat i tropikamid. Najkompletnija cikloplegija se postiže produženim ukapavanjem atropina (nekoliko puta dnevno, tri do pet dana) ali u najvećem broju slučajeva nije neophodna!

Kada detetu ukapamo neki od pomenutih preparata, mi u stvari, na određeno vreme „isključujemo“ njegovu mogućnost za fokusiranjem (akomodacijom) i tako dobijamo mogućnost da izmerimo njegovu dioptriju. Koliko će to vreme trajati zavisi od vrste kapi za koje se odlučimo. Merenje dioptrije vršimo pomoću aparata koji se zovu refraktometar i retinoskop.

Kao što smo već rekli, u svakodnevnoj praksi najčešće koristimo tropikamid i/ili ciklopentolat čije destvo nastupa za 30-40 minuta a traje od 4-6h pa do 24h.

Pored određivanja dioptrijskog statusa širenje zanica nam omogućava pregled unutrašnjih struktura oka (očnog živca, žute mrlje, krvih sudova, mrežnjače i dr.) što je od ogromnog značaja za procenu vidnog potencijala malog deteta.

Štetna dejstva

Kapi za jednokratnu cikloplegiju nemaju značajnije štetne efekte i mogu se koristiti

više puta! Alergijske reakcije su jako retke i obično se manifestuju svrabom i crvenilom očiju! Osetljivost na svetlost (fotofobija) kao i zamućen vid su glavne tegobe na koje se deca žale!!!

Pri ukapanju ovih kapi dodatna neprijatnost je blaži osećaj pečenja u očima na koji treba pripremiti dete!

Ciklopentolat

Slika 1. Jedan od preparata ciklopentolata 1%.

Čmičak (hordeolum & halacion)

Pod čmičkom se podrazumeva loptasti čvorić varirajuće veličine na rubu kapka. Može ih biti više od jednog na kapku, na jednom ili oba oka. Nastaju kao rezultat zapušenosti odvodni kanala žlezda i česti su kod dece!

Razlikujemo halacion (nije bolan na dodir) i hordeolum (bolan na dodir).

Lečenje je toplim kompresama, kortiko preparatima lokalno a ako to ne da rezultat, leče se operativno! Jedan broj se spontano isprazni.

Prevencija čmička pozdrazumeva dodatnu toaletu rubova kapaka (npr. baby šampon ujutru i uveče).

u010Cmiu010Dak

Slika 1. Čmičak

Retinoblastom

Retinoblastom je maligni tumor senzorne retine koji se javlja pre 5 godine života i iako redak (1:20.000) najčešći je maligni tumor oka kod dece. Može biti monokularan ili zahvatati oba oka.

Kao i kod ostalih malignih tumora rano otkrivanje je od najvećeg značaja. U 90% slučajeva dolazi do izlečenja ako se dijagnostikuje dok je još u oku. Prisustvo tumora van oka je jako loš prognostički znak! Veličina tumora i lokalizacija u oku su od najvećeg značaja za prognozu.

Glavni klinički znaci retinoblastoma su nepostojanje crvenog refleksa odnosno leukokorija (beli refleks sa predela zenice). Svaka leukokorija zahteva najbrže moguće otkrivanja razloga. Pored belog refleksa može biti prisutna i razrokost.

Retinoblastomi mogu biti nasledni (40 %, mutacija na hromozomu 13q14) ili sporadični.

Zavisno od veličine i lokalizacije, od vidnog potencijala, kao i od toga da li je na jednom oku ili oba, u terapijske mogućnosti lečenja retinoblastoma ubrajamo: laserfotokoagulaciju i termoterapiju, krioterapiju, radioterapiju i enukleaciju (vađenje očne jabučice).

Slika 1. Beli refleks zenice (leukokorija) levog oka je sumnjiv na postojanje retinoblastoma

Više informacija o retinoblastoma možete naći na:

http://www.chect.org.uk/

http://listserv.acor.org/SCRIPTS/WA-ACOR.EXE?A0=R-BLASTOMA

ROP (retinopatija prevremeno rođenih)

Prevremeno rođenom decom se smatraju deca gestacijske starosti ispod 35 nedelje kao i deca sa telesnom težinom na rođenju manjom od 1500gr.

Retinopatija prevremeno rođene dece (ROP, retonopathy of prematurity) je ozbiljna komplikacija koja može izazvati ozbiljno oštećenje vida, pa čak i slepilo. Deca sa veoma malom težinom na rođenju kao i deca rođena pre 28 gestacijske nedelje su pod velikim rizikom za teže forme ROP. Računa se da polovinu novorođenčadi težine između 1000 i 1250 grama ima neki od znakova ROP ali samo 2% njih razvija teže komplikacije (pragovna bolest).

Skoro svi slučajevi retinopatije prevremeno rođene dece su povezani sa visokim koncentracijama kiseonika (hiperoksija). U toku perioda trudnoće fetusi su obično u stanju relativne hipoksije (niskog nivoa kiseonika) tako da prevremeni porođaj dovodi do izlaganja ove dece visokim koncentracijama kiseonika. Krvni sudovi mrežnjače ove dece nisu u potpunosti razvijeni i izloženost visokim koncentracijama kiseonika, prevremenim rođenjem, dovodi do prekida u uobičajenom razvoju krvnih sudova. Abnormalni razvoj krvnih sudova, koji nastupa kao sledeća faza, može dovesti do ablacije retina (odvajanje senzorne retine) i slepoće.

Retinopatiju prevremeno rođene dece danas tretiramo uz pomoć lasera (laserfotokoagulacija) ili pomoću anti-VEGF terapije (Vascular endothelial growth factor).

Najvažniji aspekti kontrole posledica ROP su prevencija i rano otkrivanje. Skrining pregledi su važni se da prati razvoj ROP. Prvi pregled novorođenčadi na ROP treba uraditi 4 do 6 nedelja nakon rođenja, za sve one sa težinom manjom od 1500gr i rođene pre 31 gestacijske nedelje, jer je to vreme kada prvi znaci mogu biti primećeni. Učestalost daljih pregleda određuje oftalmolog a zavisno od stanja na retini.

pregled-ocnog-dna-novorodjence

Slika 1. Pregled očnog dna novorođenčeta

Više informacija o retinopatiji prevremeno rođenih možete naći na:

http://www.ropard.org/ropard-home/ropard-brochures

Rana intervencija

Šta je rana intervencija?

Rana intervencija podrazumeva ranu procenu i stimulaciju vida i drugih ugroženih područja razvoja od rođenja do treće godine, nekada i do šeste godine.

Koju decu treba uključiti u ranu intervenciju?

Deca sa uočljivim vizelnim problemima i/ili dodatnim teškoćama i prevremeno rođena deca.

Šta obuhvata rana intervencija?

a.) Procena inicijalnog stanja po područjima razvoja

Nakon oftalmološke procene decu sa uočenim vizenim problemima i/ili dodatnim teškoćama treba uputiti na dalju procenu svih razvojnih područja. Procenu obavlja tim stručnjaka koji čine tiflolog (procena funkcionalnog vida), logoped (procena govorno-jezičkog statusa), psiholog (procena intelektualnog i socio-emocionalnog razvoja) i fizioterapeut (procena motoričkog razvoja).

b.) Tretman

Nakon procene tim stručnjaka pravi indiviudalni plan stimulacije razvoja deteta. Neizostavni deo tretmana čini saradnja sa roditeljima, slušanje njihovih zapažanja i davanje preporuka kako da svet učine dostupniji detetu sa vizuelnim teškoćama.

Više informacija o ranoj intervenciji možete dobiti od Marije Anđelković i Bojane Šakić na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .