Nova

Kada gladamo u objekat, mi ga vidimo pojedinačno desnim i levim okom i te slike se prenose u mozak i od njih se formira treća, trodimenziona  slika. Znači, naš mozak ima sposobnost spajanje ili „fuzionisanja“ tih slika što je preduslov za dobar binokularan vid. Stereo vid (stereoskopski vid) je treći stepen binokularnosti i on je odgovoran za stereoskopsko ili trodimenziono gledanje koje obezbeđuje dobar osećaj prostornosti.

Binokularni vid se razvija u ranom detinjstvu (između 2-og i 6-og meseca) i paralelan položaj vidnih osa, uz dobar vid, u ovom uzrastu je osnov za njegov razvoj.

Svaki nepravilan položaj oka (razrokost) posle ovog uzrasta zahteva pregled strabologa (oftalmolog koji se bavi lečenjem razrokosti i slabovidosti).

Šta je hirurgija razrokosti?

Pod hirurgijom razrokosti podrazumevamo slabljenje ili jačanje mišića pokretača očne jabučice sa ciljem uspostavljanja pravilnog položaja očiju.
Operacijom na mišićima pokretačima oka mi ustvari menjamo anatomske uslove koji su prethodno postojali sa ciljem da “ispravimo” razrokost. Svako oko, pojedinačno, pokreću po 6 mišića pokretača očne jabučice (4 prava i 2 kosa mišića). Oni u svakom trenutku vrše ukupno 14 funkcija koje rezultiraju pravilnim položajem očiju ako postoji motorna i senzorna harmonija. Operacijom na mišićima menjamo njihovu snagu, “nudeći” mozgu novu situaciju za preraspodelu u akciji mišića koja treba da dovede do pravilnog položaja očiju. 

Koji su razlozi za operativno lečenje razrokosti?

Dva su osnovna razloga zbog kojih se pristupa operativnom lečenju razrokosti:

1. Funkcionalni razlozi
2. Psiho-socijalni razlozi

Kada govorimo o funkcionalnim razlozima za operativno lečenje mislimo prvenstveno na uspostavljanje binokularnosti tj. gledanja sa dva oka u isto vreme u istu tačku (stereo ili 3D vid je najfiniji stepen binokularnog gledanja). Koliki je binokularni kapacitet pacijenta zavisi od vremena javljanja razrokosti kao i vremena trajanja iste. Što se razrokost kasnije javi i kraće traje to je šansa za uspostavljanje binokularnosti veća. Drugi funkcionalni razlog je povećanje širine vidnog polja karakteristično za pacijente kod kojih oko “skreće” ka nosu (konvergentna razrokost). Treći čest razlog je korekcija nepravilnog položaja glave (paralitički strabizmi, Duane-ov sindrom i dr.).
Psiho-socijalne razloge nastale iz “skretanja” oka ne treba posebno objašnjavati. Nepravilan položaj očiju (razrokost) je najčešći primećivan nedostatak na telu koji okolina konstatuje.
Razrokost vrlo često predstavlja veoma ozbiljan problem za osobe koji je imaju jer umnogome utiču na njihov stepen socijalizacije u društvu.

Kada treba uraditi operaciju?

Ako se pregledom nepobitno dokaže neophodnost operativnog lečenja treba ga započeti što pre, jer što se započne lečenje ranije šanse za “ispravljanje” razrokosti su veće!!!

Uspešnost lečenja razrokosti?

Približno oko 80% su šanse da jednom operacijom na očnim mišićima reši problem razrokosti.
Uspešnost je veća ako se razrokost javila kasnije i ako je vreme do operacije bilo kraće. Kod razrokosti koje se javljaju povremeno šanse za uspešnost je veća!
Uvek je moguće uraditi više intervencija na očnim mišićima.

Šta se podrazumeva pod zadovoljavajući rezultat operativnog lečenja?

Uspešnim lečenjem nazivamo kada se veličina ugla razrokosti dovede do ispod 10PD (prizma dioptrija- mera za iskazivanje veličine razrokosti) što omogućava određeni stepen saradnje između očiju (binokularno gledanje). U isto vreme je i  “estetski momenat” zadovoljavajući jer je dovođenjem očiju u ovakav položaj, svetlosni  refleks na rožnjači dislociran za vrednosti od oko 0.5mm!
6-8 nedelja posle operacije je vreme kada mozak  “odgovora” na promenu snage mišića koju smo sproveli operativnim lečenjem.

Preoperativna priprema?

7-10 dana pre operacije potrebno je uraditi određene laboratorijske pretrage i preglede (vreme krvarenja, vreme koagulacije, kontrola krvna slika i nalaz urina). Spisak neophodnih pretraga se predaje pacijentu pri zakazivanju operacije.
Da li treba uraditi neke dodatne pretrage odlučuju nadležni lekar (pedijatar ili internista)  i anesteziolog.
Konačno mišljenje i odluku o uvođenju pacijenta u anesteziju daje anesteziolog!!!
Veoma je važno da pacijent ne uzima hranu i tečnosti 6-8 sati pre operacije.

Postoperativni tretman?

Većina hirurga se odlučuje na kombinaciju kortikopreparata i antibiotika u kapima (npr. Tobradex) koji se ukapava 4x dnevno, oko nedelju dana.
Dete iz operacione sale izlazi bez flastera. Uz crvenilo očiju moguća  je pojava sukrvičavog sekreta i osećaj nelagodnosti u očima, kao i otok kapaka.
Postoperativno je moguće i prisustvo duplih slika koje su najčešće prolaznog karaktera.
Nošenje naočara, zatvaranje očiju kao i upotreba prizmi su neke od postoperativnih mogućnosti kojima hirurg raspolaže a sa ciljem da se dodatno utiče na položaj očiju! 

Koliko dugo je oko crveno posle operacije?

Oči budu crvene nekoliko nedelja (3-4 najčešće), mada je moguće da crvenilo potraje i par meseci (retko).

Koji tip anestezije se koristi kod operacija razrokosti?

Tip anestezije zavisi od uzrasta/zdravlja pacijenta i stvar je dogovora lekara i pacijenta. Većina operacija se radi u opštoj anesteziji. 
Operacije strabizma su obično dnevne hirurgije ( isti dan se uradi operacija i pacijent se za nekoliko sati posle otpušta kući).
Ako se operacija radi u poslepodnevnim satima pacijent bude otpušten sutradan.

Kako izgleda operacija strabizma?

Osnovna anatomija: svi mišići pokretači očne jabučice (4 prava i 2 kosa mišića) su pričvršćeni za skleru (beonjaču). Sa gornje strane, iznad mišića, nalazi se konjuktiva (vežnjača).

Operativni zahvat: postavlja se držač kapaka koji održava kapke otvorenim tokom operacije. Hirurg otvara vežnjaču i pravi prostor da bi mogao prići željenom mišiću. Kada se priđe mišiću on se uhvati posebno dizajniranom mišićnom kukom. Postavljaju se refiksirajući konci na krajevima mišića i on se skida sa mesta prirodnog pripoja. Mišić se zatim refiksira za skleru na željeno mesto. Mesto refiksacije zavisi od tipa planirane hirurgije.

Na kraju se vežnjača vraća na svoje mesto. Šavni materijal (konci koji se koriste pri operaciji) je resorptivne prirode, što znači da se za nekoliko nedelja “istope”  i ne zahtevaju naknadno vađenje.
Znači, operacija razrokosti je iz grupe operacija na oku koje se rade samo na spoljašnjom delu oka, ne ulazi se u samo oko.
Ovom operacijom se neznatno utiče na dioptrijski status operisanog.
Očna jabučica se NE pomera iz očne duplje tokom hirurgije!!!

Dužina trajanja operacije?

Vreme trajanja operacije zavisi od broja mišića na kojima se operacija vrši. Obično je potrebno oko 20 minuta po mišiću!
Reoperacije, veoma često, zahtevaju malo više vremena!
Brzina sprovođenja operacije ne povećava uspešnost!

Komplikacije operacija razrokosti?

Operacije razrokosti su jedne od najsigurnijih operacija u oftalmologiji.
U februarskom broju (2014) Žurnala američke asocijacije aedijatrijskih oftalmologa i strabologa  (JAAPOS), John A. Bradbury, MBChB, FRCOphth i  Robert H. Taylor, MBBS, FRCOphth na uzorku od 24.000 pacijenata sa razrokošću operisanih u Velikoj Britaniji kao najčešću komplikaciju operacija razrokosti nalaze perforaciju očne jabučice ( 0.08%), “iskliznuće” mišića sa mesta reinsercije (0.067%), ozbiljnije infekcije (0.06%) i skleritis (0.02%).

Da li je operacija razrokosti bolna?

Operacije razrokosti nisu bolne! Operacija se radi u analgeziji (otsustvo bola) a postoperativno većina pacijenata stanje opisuje kao osećaj nelagodnosti po tipu osećaja stranog tela u oku (kao osećaj trepavice u oku)!
Bol, ako je prisutan, se obično uspešno rešava upotrebom nekog analgetika (brufen ili paracetamol).

Najčešće izvođene operacije strabizma:

• Šta je retropozicija (recesija) mišića pokretača očne jabučice?

Retropozicija podrazumeva  pomeranje mišića unazad i ponovno pričvršćivanje na skleru, u odnosu na mesto prirodnog pripoja, sa ciljem da se oslabi njegova snaga i na taj način utiče na pravilan položaj očiju.

• Šta je resekcija mišića pokretača očne jabučice?

Resekcija podrazumeva jačanje snage operisanog mišića tako što se deo mišića ukloni i mišić se ponovo pripoji na mesto prirodnog pripoja.

• Šta je antepozicija mišića?

Operacija na očnom mišiću koji se tom prilikom pomera prema napred u odnosu na svoje ranije mesto (najčešće na donjem kosom mišiću).

Da li se operacija radi na jednom ili oba oka?

Da li će operativno lečenje biti sprovedeno na jednom ili oba oka zavisi od tipa razrokosti i njegovih karakteristika (npr.veličine razrokosti)!
Obično se operacije razrokosti rade na oba oka! Isključenja iz pravila su najčešće razrokosti nastale kao posledica paralize jednog od mišića  pokretača očne jabučice ili situacije kada imamo razrokost nastalu kao posledica slabog vida na jednom oku.Tada se trudimo da izbegnemo operaciju na boljem oku.
Odluka o tome na koliko mišića operiše i da li na jednom ili oba oka je na hirurgu! Konačnu odluku na predlog hirurga donosi sam pacijent.
Princip je jasan: uz što manje rizika i tretiranja očnih mišića postići zadovoljavajući rezultat !!!

Univerzalna formula u operativnom lečenju razrokosti NE postoji!!!
Na više načina je moguće postići željeni rezultat!